Hrvatima nedostaje 10 000 turističkih radnika

Zbog hroničnog nedostatka radnika u turizmu, Hrvatska regrutuje ljude u susednim balkanskim zemljama, pa čak i Aziji.

Ovo je problem sa kojim se susreću i druge popularne turističke destinacije u Evropi – Francuska, Španija i Grčka – od ukidanja ograničenja kovid.

Ali Hrvatska, poznata po svojoj idiličnoj obali sa više od hiljadu ostrva, godinama se bori s tim, a situacija se pogoršala od pandemije.

Prema zvaničnim procenama, turističkoj industriji bi ove godine moglo nedostajati 10.000 radnika.

„Situacija je zabrinjavajuća“, rekao je Stanislav Briškoski, vlasnik restorana u Rovinju i predsednik Ceha ugostitelja.

Hrvatska očekuje turistički oporavak: već je ugostila skoro tri miliona posetilaca u prvih pet meseci ove godine, skoro tri puta više nego prošle godine, što je dobar znak za špicu letnje sezone u julu i avgustu.

Zemlja od 3,8 miliona stanovnika ugostila je rekordnih 21 milion posetilaca u 2019.

„Želja za putovanjem je velika… turisti će doći“, rekao je Veljko Ostojić, direktor Hrvatskog turističkog saveza.

Turizam je važan izvor prihoda za Hrvatsku i čini petinu privrede.

Ostojić je rekao da bi rekord iz 2019. godine mogao biti oboren, ukoliko rat u Ukrajini ne eskalira.

Ali sektoru su potrebni radnici.

Prilika koja se pruža jednom u životu

Od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 2013. godine, više od 250.000 Hrvata napustilo je zemlju u potrazi za boljim životom u Nemačkoj, Austriji ili Irskoj.

‘Brave’ zbog pandemije primorale su radnike u ugostiteljstvu i turizmu da traže posao u drugim sektorima u kojima su na kraju ostali jer su dobijali bolje plate i radno vreme.

Hrvatska je prošle godine ukinula kvote za strane radnike, prihvatajući najveći broj radnika iz susednih zemalja Balkana i Azije koje nisu članice EU.

Do juna je izdala više od 51.000 radnih dozvola strancima, uglavnom u građevinskom sektoru, a zatim u ugostiteljstvu i turizmu.

To je skoro duplo više nego u istom periodu 2021. godine, a očekuje se da će ove godine biti izdato skoro 100.000 dozvola.

„Rad ovde u Evropi je prilika koja se pruža jednom u životu“, rekao je Džejms Pepito, 32, baštovan u kampu Mon Perin u blizini Rovinja.

Filipinac, koji je radio u Omanu i Kataru pre nego što je stigao u Hrvatsku pre dve godine, nada se da će ostati još godinu dana.

„Imam dobro iskustvo, zato sam i dalje u Hrvatskoj“, rekao je hvaleći svoju platu, vreme i dobre kolege.

Pinoi 385, filipinska agencija za zapošljavanje, pronašla je posao za Pepitu i još 1.700 ljudi. Do kraja godine bi trebalo da bude zaposleno još oko 500 kuvara, sobarica, konobara i pekara.

„Moramo shvatiti da nedostatak radnika nije samo trenutni već dugoročan problem i u skladu s tim planirati zapošljavanje“, rekao je vlasnik agencije Stjepan Jagodin.

David Trajanović, 21-godišnji Srbin koji radi kao konobar u restoranu u Balama, kao razloge zašto radi u Hrvatskoj naveo je „bolju platu nego kod kuće, malo dobre zabave, leto, more“.
Velika ostavka

Dok strani radnici popunjavaju radna mesta, upućeni u turističku industriju kažu da bi trebali pokušati privući i Hrvate.

Briškoski, vlasnik restorana u Rovinju, rekao je da bi vlada trebalo da promoviše stručne škole, koje sada imaju manje učenika nego ranije, da obrazuju mlade ljude za turistička zanimanja.

Nataša Kačar, direktorka Agencije za zapošljavanje u turizmu, rekla je da mladi imaju drugačiji mentalni sklop.

„Ako se ispune njihovi uslovi i ciljevi, ljudi brzo menjaju posao, a to se dešava i u turizmu“, rekao je Kačar.

Ona je dodala da bi i poslodavci trebalo da se prilagode situaciji i obezbede bolje uslove za rad.

„Ko daje pristojnu platu i dobre uslove nema problema da nađe radnike“, rekla je ona.

Marin Medak, koji u svoja dva zagrebačka restorana zapošljava 60 ljudi, uključujući devet Filipinaca, smatra da su opšti uslovi rada daleko važniji od novca.

„Radnici ugostiteljstva očekuju normalne uslove rada, ne previše prekovremenih sati, normalne smene, ne prekomerni rad, pristojnu platu“, rekao je Medak, bivši predsednik Nacionalne asocijacije ugostitelja.

Hina

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Tvoja mejl adresa neće biti objavljena.


*