Kurban-bajram: Kultura, vera ili tradicija?

Ovo je jedan u nizu praznika u kojima se vežbamo da budemo redovniji u požrtvovanosti zarad Boga u korist bližnjega, Bogu ponizni čovek je to oduvek praktikovao bez obzira na to u kom vremenu bio i kog je vesnika sledio, kaže muftija Jusufspahić.

Kurban-bajram je veliki muslimanski praznik, traje četiri dana i slavi se od 9. do 13. jula. O ovom svetom prazniku muslimana govori muftija beogradski Mustafa Jusufspahić, koji objašnjava ulogu Islamske zajednice Srbije (IZS) na našim prostorima i pojedine promene koje su se desile u nizu proteklih vekova i decenija na Balkanu. Muftija Jusufspahić takođe pojašnjava i običaje tokom Kurban-bajrama.

Šta je kurban?

Kurban je požrtvovanost u službi Boga za korist čoveka, čovečanstva, čovečnosti, ali s namerom kurbana – približavanja Bogu. Doprinosom čoveku, u nameri približavanja tvorcu čoveka i svega, ostvarujemo smisao življenja u društvu. Time evociramo uspomenu na božjeg vesnika Ibrahima i njegovog prvorođenog sina Ismaila, koji su bili spremni na požrtvovanost ličnu, na putu ka tvorcu, koji ih je blagoslovio rogatim ovnom. Kurban – požrtvovanost su zarad Boga, u korist čoveka, prinosili svi božji vesnici, Muhamed, Isus, David, Mojsije, Ismail, Isak, Abraham, svi od početnog do pečatnog vesnika i njihova bogoljubna sledba, a o ustanovljenosti kurbana od pamtiveka čoveka svedoči i blagoslovljena požrtvovanost jednog od Ademovih sinova. Blagdan Hadžibajram ili Kurban-bajram je jedan u nizu blagdana u kojima se vežbamo da budemo redovniji u požrtvovanosti zarad Boga u korist bližnjega. Bogu ponizni čovek je to oduvek praktikovao bez obzira na to u kom vremenu bio i kog je vesnika sledio. U poslednjoj Alahovoj objavi Kuranu, nama je data naredba koja glasi „posle smo tebi objavili veru koja je objavljena i Ibrahimu, veru izvornu, bogomdanu, pravu, a on, Ibrahim-Avram, nije Alahu ikog smatrao ravnim”. To je bilo upućeno Alahovom poslaniku Muhamedu, što znači da je požrtvovanost ličnim doprinosom kurbana, naredba koju nam je Alah objavio da sledimo Alahovog poslanika Ibrahima (Abraham) koji je bio spreman na najveću požrtvovanost, s njegovim sinom Ismailom, takođe, božjim vesnikom.

Kako se kurban praktikuje u islamu?

Muslimani praktikuju nekoliko vrsta kurbana. Zavetni kurban, čije vreme nije određeno, kojim se Bogu zavetujemo da ako nam omogući neku želju, da ćemo imenom njega i zarad njega, mesom nahraniti potrebite nam bližnje, kurban za Kurban-bajram koji se čini u određeno poznato vreme i to, po mogućstvu, prvog dana Bajrama, posle bajramske molitve, što je deseti dan meseca hadža (zul-hidže), poslednjeg, dvanaestog meseca lunarne godine. Takođe je jedna od vrsta kurbana i akika kurban, koji se žrtvuje i bogoradno udeljuje potrebitima, posle rođenja deteta. Sve što nema takav karakter požrtvovnosti zarad Boga u korist potrebitih uopšte nije kurban, već je puka nabavka mesa za ličnu ishranu.

Da li je žrtvovanje kurbana samo muslimanski običaj?

I drugi ispoljavaju požrtvovanosti, ali ne s namerom božjeg blagoslova, već zarad ovosvetskih relacija, Bogu pridružujući. Kako sam već prethodno objasnio, žrtvovanje kurbana je naredba uzvišenog Alaha, samog Boga, jedinog tvorca svega, što znači da je to važan verski obred pokorne poslušnosti njemu (ibadet). Prinosilac treba biti čiste iskrene namere prema Bogu, da bi mu on prihvatio požrtvovanost i doprinos. Adamovi sinovi su prinosili kurban, ali je samo jednome od njih prihvaćen, a drugom je odbijen i, nažalost, tada se dogodilo prvo ubistvo u ovozemaljskom životu, iz sujetne ljubomore i nečiste namere. Prinošenje kurbana je takođe veliki znak zahvalnosti na sve blagodeti koje nam je Bog dao i to je približavanje Bogu. Na kraju izvor reči kurban je semitskog arapskog porekla, jer u tom jeziku reč kurban znači približavanje Bogu.

Kako se ovaj obred sprovodi na našim prostorima?

Na našim balkanskim prostorima su se desile i neke deformacije u praktikovanju kurbana i plod su pogrešnog poimanja ove vesničke prakse, pa su tokom prethodnih vekova primećene neutemeljene prakse što je doprinelo određenim devijantnim pojavama i udaljavanju od izvornog značenja, pa su ljudi počeli da prelivaju krv žrtvovane (zaklane) životinje u temelje nove kuće da bi sačuvali kuću od đavola i crne magije, ili da kolju kurban u ime umrlih i to da čine na samom groblju pored groba svojih najbližih. Čak u nekim pasivnim predelima ostaci zaklanog kurbana su zakopavani pored tih grobova. Sve to nema veze s izvornim značenjem kurbana. Razlog tome je što nije bilo dovoljno ljudi upućenih u veru. Ono što ima utemeljenje jeste da se za dušu, živih i umrlih, zarad blagoslova božjeg njima i svemu, nahrane potrebiti i srca da se zbliže.

Da li je sada lakše s obzirom na tehnološka rešenja, poput interneta, društvenih mreža, da ne dođe do takvih grešaka?

Medijske olakšice, brzi protok vesti i nesmetana dostupnost izvora je mač s dve oštrice. Lakše se dolazi i do ispravnog i pozitivnog izvora, ali i do neispravnog, negativnog i zlonamernog izvora, koji ne razume duh vremena i prostora u kojima živimo mi, ovdašnji muslimani, i svojim uputama, često i nezasnovanim na izvoru, podriva ovdašnje muslimansko biće i bivstvovanje. Najteži izazov ove generacije i zadatak sadašnje IZS je da uskladi korišćenje verskih prava i sloboda i potrebe za društvenom integracijom uz primenu Alahovih propisa, u okviru zakonskih regula države u kojoj živimo. Nemamo problem s običnim vernicima, kolike su nam poteškoće s onima koji se predstavljaju kao poznavaoci vere, a nisu, ili jesu, ali nedovoljno da osete potrebu ovdašnjeg muslimana, jer nisu s ovog podneblja.

Da li Islamska zajednica Srbije uspeva da izvrši svoju ulogu zbog čega i postoji?

S obzirom na činjenicu da naša IZS postoji već 155 godina (od 1868), ona je prošla razne situacije, uspone i padove, promene vlasti, vrlo često bivajući i kadrovski desetkovana, tako da nam ne nedostaje iskustva u suočavanju s takvim i sličnim izazovima. Naš je najveći adut strpljenje, neishitrenost… Zaustavljamo loše namere, dobrom namerom i mirnim ponašanjem i direktnim kontaktom s narodom – džematom, ne samo uputstvima nego i praktičnim delovanjem i radom s našim savetnicima.

Kako se pripremate za obeležavanje Kurban-bajrama ove godine?

Kao što znate, sad je vreme za Kurban-bajram, pa IZS ove godine još direktnije, preko svoje Vakufske direkcije, preuzima na sebe regulative tog događaja, da se izvrši na najbolji verski način i primenjujući sve uslove i odredbe naše vere. Takođe je neophodno zaštiti sredinu gde živimo, da se kurbani žrtvuju na određenim mestima gde je to predviđeno i po zakonu u saradnji s veterinarskom ustanovom. Proverava se stanje životinje pre klanja, da li je zdrava, da li je šerijatski odgovarajuća, izlazimo iz okvira pojedinaca koji na tome zarađuju pozamašne sume, ne vodeći računa o prirodnoj sredini i načinu kako se na pravi i zakonski način oslobađati od ostataka koji ne mogu da se iskoriste, jer se sve to obavlja u zvanično registrovanoj klanici. Kao što se za takvu vrstu prometa prodaje životinja, pazi da se ispoštuju poreski propisi, tako se takođe pazi i da krajnji kupac, prinosilac kurbana, dobije što povoljniju cenu. Iskustvo Islamske zajednice Srbije je nesumnjivi garant u prevazilaženju svih izazova kojima nas kroz vreme iskušava sami stvoritelj. Uvereni smo u dobru saradnju naroda ove zemlje i države sa IZS i spremni, kao i uvek, za saradnju i partnerstvo za opšte dobro, uz božiju pomoć. Kurban-bajram mubarek olsun svim muslimanima Srbije i mir božji svim narodima i građanima ove naše jedine domovine Srbije.

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Tvoja mejl adresa neće biti objavljena.


*