Policija formirala posebnu jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala!

Bez represije ljude je teško naterati da ne uništavaju prirodu, kaže Živica Munćan, načelnik novoformirane jedinice MUP-a.

Šumokradice, lovokradice, trovači prirode… odnedavno su pod lupom pripadnika Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a koja je formirana krajem februara u okviru Direkcije policije.

Pripadnici MUP-a su i dosadašnjim radom postupali po svim delima koja se odnose na ekološki kriminal. Ali, uspostavljanjem ove nove jedinice, na adekvatan način će se usmeravati rad kriminalističkih inspektora na teritoriji cele zemlje, tačnije, u policijskim upravama u 27 gradova.

Živica Munćan, načelnik novoformirane Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, kaže u razgovoru za Zelene novine da će građani policiji moći da prijavljuju krivična dela ekološkog kriminala – pisano, usmeno, ili elektronskim putem neposredno u područnim policijskim upravama ili na adresu MUP-a, ali i nadležnim tužilaštvima.

„Ekološki kriminal za posledicu ima zagađenje vode, zemljišta i vazduha čime se ugrožava javno zdravlje, na primer, kancerogenim, toksičnim, radioaktivnim materijama… Takođe, ovaj vid kriminala uzrokuje oštećenje ili uništenje prirodnih resursa, biljnog i životinjskog sveta, čime se narušava prirodna ravnoteža eko-sistema, a oporavak prirode od ovakvog štetnog uticaja je dugotrajan”, naglašava Munćan.

Karakteristika ekološkog kriminala je da često nema neposrednih žrtava koje ga prijavljuju, a negativne posledice ove pošasti mogu se pojaviti nakon nekoliko godina. Visok profit, nizak rizik od otkrivanja prestupnika i blaga kaznena politika učinili su ekološki kriminal privlačnim za šumokradice, lovokradice, trovače prirode… Zato je i potrebna neka promena u ovoj oblasti.

„Planiramo da, ne samo kroz reaktivno već i kroz proaktivno delovanje povećamo stepen otkrivanja ovih krivičnih dela, da smanjimo tamne podatke ekološkog kriminala i da potencijalne učinioce odvratimo od toga što su naumili”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o postupanju ove jedinice, pripadnici ekološke policije će sarađivati sa nadležnim tužilaštvima, Ministarstvom za zaštitu životne sredine, građanima, pokrajinskim inspekcijama kao i sa inspekcijama lokalne samouprave.

„Najvažnije je da podignemo javnu svest o ovoj temi i da svako od nas krene od ličnog primera, to jest, svog odnosa prema prirodi. Ako hoćemo da se bavimo ekologijom, prvo moramo svoje ponašanje i običaje da prilagodimo očuvanju životne sredine i tako ćemo napraviti jedan veliki korak”, naglašava Munćan.

Naš sagovornik smatra da treba pooštriti kaznenu politiku u vezi sa delima ekološkog kriminala.

„Bez oštrije kaznene politike veoma je teško naterati ljude da se ponašaju u skladu sa pravilima. Trenutne kazne su blage i neadekvatne pa se ljudi i ne boje od represije. Nažalost, mnogo je primera da lokalna samouprava čini neverovatne napore da očisti divlje deponije a za mesec, dva na istim mestima ona se ponovo pojavi. Najviše bih voleo da imamo javnu svest o ovim problemima i da niko od nas ne zagađuje prirodu”, napominje Munćan.

U Srbiji godišnje nestane stotine hiljada hektara šuma. Najviše se krade na jugu. U opštini Kuršumlija, oko administrativne linije sa Kosovom, zbog upada naoružanih bandi šumokradica sa kosovske strane, malobrojni meštani koji su tu ostali svakodnevno strahuju i za svoju bezbednost.

Jedan od razloga formiranja Jedinice za ekološki kriminal i zaštitu životne sredine je upravo nelegalna seča šuma u Kopnenoj zoni bezbednosti.

„Kolege koje rade u područjima tih policijskih uprava imaju ozbiljan problem sa pustošenjem šuma i šumokradicama. Ugrožena je i ’Srbijašume’ koja održava šumske predele. Jedan od zadataka naše jedinice biće da pomognemo u ovoj borbi i da stanemo na put šumokradicama i pustošenju šuma uz administrativnu liniju, kao i na celoj teritoriji Srbije”, zaključuje Živica Munćan.

Kada je reč o nelegalnom ribolovu, predeli koji su najugroženiji u našoj zemlji su posebna staništa riba – zimovnici i mrestilišta. To su oni delovi reka gde nikada i nije dozvoljeno izlovljavanje, gde riba po nekom svom prirodnom refleksu i nagonu odlazi da se mresti.

Od životinja je najugroženija jelenska divljač, a krivolovci često ubijaju i plemenitu srneću divljač. Pojedinu divljač i predatore – divlje svinje, vukove… ljudi često love na nezakonit način, na primer, takozvanim jamarenjem i slično. Neretki su i slučajevi zlostavljanja životinja.

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Tvoja mejl adresa neće biti objavljena.


*