Tiodorović: Koronu nam donose sa mora, početak školske godine kasniće sedam dana

Među preminulima od kovida 19 je čak 70 do 80 odsto nevakcinisanih. – Nošenje maski u zatvorenom prostoru trebalo bi da postane obavezna mera

Trenutna epidemijska situacija sa kovidom 19 ocenjuje se kao nesigurna sa tendencijom blagog prelaska u nepovoljnu. Uskoro može doći do blagog zaravnjenja broja obolelih, što će trajati oko nedelju dana, ali onda sledi povratak đaka u škole i zaposlenih na posao, što znači da će postojati i veća šansa za zaražavanje i povećan broj inficiranih. To će doprineti da u septembru možemo imati novi talas obolevanja od korone. Prirodni proces zaražavanja ne možemo zaustaviti jer se nismo u dovoljnoj meri vakcinisali, smatra profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19. On otkriva da imamo situaciju da su čitave porodice koje se vraćaju sa odmora zaražene koronom. Uglavnom dolaze iz Crne Gore, Grčke, Hrvatske… Među njima ima mnogo onih koji ne osećaju neke velike tegobe, ali po povratku sa puta viđaju se sa rodbinom među kojima su stariji ljudi, roditelji, bake i deke, koji su osetljivi i čiji život može da bude ugrožen ako dobiju koronu, posebno ako imaju neka hronična oboljenja.

– Prilikom susreta sa njima važno je da ljudi nose masku, koja u velikoj meri smanjuje mogućnost prenosa virusa. Šta je trebalo da uradimo? Da zabranimo nekome da putuje u Grčku? Pa to nijedna evropska zemlja nije zabranila. Ubeđen sam da će sve primorske zemlje kada prođe sezona godišnjih odmora od oktobra uvesti epidemijske mere poput testiranja PCR metodom, da bi smanjili mogućnost unošenja virusa u zemlju. Ali treba znati da ova podvrsta kovida, omikron soj, može da bude kobna i za mlade osobe koje imaju dijabetes ili neku srčanu bolest. Oni spadaju u ugrožene kategorije. Zabrinut sam jer nam broj preminulih ne pada tako brzo. Strašno je što svakoga dana imamo između 10 i 15 ljudi koji su zbog kovida izgubili život. Među njima je čak 70 do 80 odsto nevakcinisanih. Oni koji su bili vakcinisani imali su više od 80 godina i više od polovine nije primilo ni treću ni četvrtu dozu vakcine. Bitno je da starije osobe i hronični bolesnici dobiju četvrtu dozu cepiva, jer će ih to zaštititi u velikoj meri da ne dospeju na respirator i ne izgube život – napominje dr Tiodorović, koga ovih dana zabrinjava i to što u analizama vidi veliki broj zaraženih u svim kategorijama stanovništva, čak i kod dece mlađe od četiri godine.

Uglavnom se događa da 50 odsto od ukupnog broja testiranih bude pozitivno na kovid. Naš sagovornik je ubeđen da u Srbiji ima mnogo više pozitivnih na ovaj virus nego što ljudi ode na testiranje. Razlog je što mnogi nemaju teške simptome i misle da će to lako preležati na nogama, pa ne odu kod lekara.

– U igri velikih brojeva svakako imamo i određen broj pacijenata sa komplikacijama oboljenja. Problem je što je kod nas svega oko 50 odsto ljudi vakcinisano pa ćemo i dalje imati održavanje virusa u populaciji. Neko će lakše, a neko teže podneti kovid. Čak i oni koji su imali koronu nisu otporni na neki novi soj koji će se pojaviti. Rešenje je u poštovanju mera. Ono što je preporučeno u ovom trenutku jeste nošenje maski u zatvorenom prostoru, držanje fizičke distance i pranje ruku. Prema mom mišljenju, nošenje maski u zatvorenom prostoru treba da postane obavezna mera – naglašava dr Tiodorović.

Jedno od ključnih pitanja jeste da li će školska godina početi na uobičajen način, uprkos visokom broju obolelih od kovida. Naš sagovornik smatra da bi trebalo imati na umu da je obrazovni sistem prethodnih godina doživeo ozbiljan udarac jer zbog korone nije mogao normalno da funkcioniše.

– Odluku o tome kako će škole funkcionisati moramo da donesemo zajedno sa prosvetnim radnicima. Za desetak dana ćemo videti kakva je epidemijska situacija i možda ćemo, mi iz medicinskog dela kriznog štaba, predložiti da bude pomeren početak školske godine za sedam dana. I tih nedelju dana mnogo znači ako može da se izbegne udarni talas kovida. Ali trenutna situacija pokazuje da deca školskog uzrasta ne spadaju u kategoriju najzaraženijih i da školska godina može da počne normalno 1. septembra, uz poštovanje osnovnih mera. Posebno treba povesti računa o držanju fizičke distance između učenika u velikim gradovima. Treba razmišljati o tome da nije dobro da u jednom odeljenju sedi 30 učenika. Ako treba da se podele u dve grupe po 15, tako treba uraditi. Bitno je kontrolisati i to da deca koja imaju simptome poput povišene temperature, kijanja, kašljanja, ne dolaze u školu. Tu roditelji moraju da budu odgovorni i da takvo dete ne šalju u školu nekoliko dana – navodi dr Tiodorović.

On je izrazio očekivanje da će se u budućnosti vakcina protiv kovida dobijati jednom godišnje, kao u slučaju gripa i da će biti polivalentna, odnosno da će sadržati više sojeva virusa. To će posebno biti značajno za najugroženije kategorije stanovništva.

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Tvoja mejl adresa neće biti objavljena.


*