Vladika Grigorije imitira Vučevu politiku, sabira građanske i nacionalne glasače!

General Zdravko Ponoš, Đilasov kandidat za predsednika na proteklim izborima, izjavio je na TV Nova S u jutarnjem programu „Probudi se“ da planira osnovati politički pokret.

Za vladiku Grigorija i Bodirogu Ponoš je izjavio da oni nisu članovi njegovog novog političkog pokreta jer još nema članstva ali da su to ljudi s kojima se rado viđa i konsultuje.

Za savu Manojlovića Ponoš je rekao da nije u njegovom pokretu.

– Pojedinci koji se pominju da su u mom timu jesu oni sa kojima rado razgovaram. Sa njima se redovno savetujem i pomažu mi. Tu još nema nikakvog članstva, videćemo šta će biti. Mi razgovaramo o tome u kom pravcu bi Srbija trebalo da ide i gde će se naći za dvadeset godina – rekao je Ponoš.

Ponoš smatra da postoji prostor koji je politički nepopunjen i koji bi njegov pokret mogao da pokrije. Prostor na koji cilja Ponoš po savetovanju Bodiroge i vladike Grigorija je onaj koji ne pokriva SNS i desničarske stranke, kao i građanske stranke. To je prostor između umerene desnice, centra i građanski orijentisanih glasača koji nisu pristalice otvorenih autošovinista ili Vučića.

Vladika Grigorije, kardinal Rišelje srpske političke scene, se prethodnih godina trudio da pridobije građanski orijentisane glasače ali su oni po pravilu na suprotnim pozicijama u odnosu na crkvu i tradicionalne vrednosti, tako da je taj posao bio sizifovski. Uspeh desničara na proteklim izborima je i vladiki Grigoriju i Ponošu i Bodirogi otvorio oči. No tu nema previše prostora jer su Milica Zavetnica, Jovanović i Boško Obradović pokrili taj deo glasača.

Savo Manojlović je takođe blizak vladiki Grigoriju i s njim se konsultuje oko svojih političkih poteza. Grigorije pokušava da sa novim političkim pokretima i strankama pokrije i građanski orijentisane glasače preko Save i umereno desne preko Ponoša. Grigorije ovim potezom zapravo priznaje da je Vučićeva politika, koja je sabrala i leve i desne i građanske i nacionalne glasače, zapravo pobednička, te pokušava da je imitira. To je do sada pokušavao i Đilas ali bezuspešno (Marinika + Boško Obradović). Koliko će uspeha imati Grigorijeva imitacija Vučića, pokazaće vreme.

Ipak ostaje jedan nerešiv problem za Grigorija, Savu Manojlovića i Ponoša, a to je što narod u njima ne vidi ni državotvorni ni nacionalni ni kohezioni faktor, već ih pre vidi kao buntovnike i anarhiste, što nije loše za opoziciono delovanje. Za takve uvek postoji određen broj opredeljenih glasača ali nikad dovoljan da bi ih doveo na vlast.

 

 

Šta mislite o ovome?

Ostavi komentar

Tvoja mejl adresa neće biti objavljena.


*